Juče sam se preselio. Preneo sam gomilu stvari, raspakovao samo sitnice i prvi put prespavao sam u stanu u ovim Amerikama… 
Biće i slika, čim malo uredim stan. Gre’ota slikati prazne sobe i zidove, to se slika samo kad se prodaje gajba… 
Sećate li se ove teme? E, ja sam se, nažalost, morao potsetiti… 
Uh… U povratku iz St.Luisa uhvatio nas je tornado. Bili smo na manje od pola milje od (epi)centra, video sam prevrnutu prikolicu, putne znakove izbijene iz zemlje, zabila mi se grana veličine ruke u prednji branik, ma užas…
(I ovo je placeholder. Biće još na tu temu…)
Za ovaj vikend išli smo u Saint Louis, kod naše raje… Otišli u petak uveče, vratili se u ponedeljak umesto u nedelju zbog lošeg vremena…
Bilo ludilo, super provod, zezanje, sve jeftino, ludilo. Bilo je i slika, na standard adresi…
(Ovo je samo placeholder za taj tekst, jer nisam stigao da ga napišem mesecima, nadam se da ću uskoro imati malo više vremena. Sada je tu samo da čuva mesto jer ima važnijih i novijih priča)
Šef mi je danas prosledio email u kome se neko raspituje za program za koji sam zadužen, SupportTrio. Znam da takva pitanja Sales Department redovno dobija, pisma u kojima se postavlja par generalnih pitanja o našem softveru i o našoj brzini odziva na pitanja/probleme klijenata, tj. za korisničku podršku. Na kraju čovek uredno ostavlja broj telefona i moli nekoga iz prodaje da se javi da mogu da počnu dogovore o saradnji jer bi oni da koriste naš softver u Support Center-u njihovog sajta za komunikaciju sa svojim korisnicima.
U prvom momentu mi nije ni bilo jasno zašto šef to meni šalje kad imamo momka za to (public relations), a kad ja samo dobijam mejlove sa prijavama bug-ova. Šef mi je ukazao na potpis, kad ono, čovek je zadužen za razvoj jednog od dva obedljivo najveća sajta za online prodaju.
Šef ceo dan ne može da skine osmeh sa lica, a ni ja ne zaostajem puno. To će mu biti opasna reklama za softver koja sigurno donosi veliki broj novih klijenata, a meni još draže jer mi je posao sada još sigurniji, a imaću (nadajmo se) opasnu stavku u rezimeu.
Danas je stigla prva kreditna kartica poštom. S’ obzirom da do pre 8 meseci nisam ni postojao, dobro je da su mi i ovo dali. 
Aplicirao sam prvi put za karticu pre 3 meseca i odbili su me glatko jer nemam “kreditnu istoriju”, iliti credit record. Kako sam sada već dobio kredit za auto i platio uredno prvu ratu, aplicirao sam opet u drugoj banci. Evo koji deal mi je ponuđen (i prihvaćen):
Morao sam da otvorim štedni račun u banci Bank of America i da na njega stavim $99, koje mi služe kao depozit. Te pare ne mogu da podignem osim ako ugasim račun. Zbog toga moja kartica nije obična, kakve daju posle nekog vremena bez ikakvih depozita, nego je ova “osigurana”. Tj. oni su se osigurali, ako ne platim ratu, mogu da mi skidaju sa štedne.
Kamata je oko 18% (nije uopšte za zezanje), srećom prvih 6 meseci je bez interesa (tj. kamate) tako da sam za početak miran. Naravno, na onu sumu od $99 koju sam ja njima dao, ide godišnja kamata od 0.5%, što znači da ću za godinu dana dobiti nekoliko centi.
Limit na kartici mi je $500, što nije mnogo, ali nije ni loše. Uskoro ću da apliciram za još jednu, pa da mi ide credit record u drugoj brzini.
Eh, kad će tako i kod nas… Tamo je depozit isto što i limit, pa i nisu kreditne, nego debitne kartice, nažalost. A meni je ovde mesečna rata za otplatu računa na kartici $20. Milina…
Danas je firma u kojoj radim izbacila na tržište najnoviju verziju software-a pod imenom SupportTrio 2.50.
Pored toga što sam bio zadužen za kompletnu preradu koda, bilo je potrebno uneti veliki broj novih opcija, da ne zaostajemo za konkurencijom.
“Fino parče softvera”, što bi rekli koleze iz Ameriku.
Danas sam morao da glumim hakera, kao onda (pamte neki) sa Neobee.net-om.
Sef nam otisao na odmor, meni ostavio sifre za lokanu mrezu (ako nemamo neta da se ne ubijemo), ali nije za nase internet servere i ostale servise, jer nam u bazi na serveru stoje podaci o klijentima, serijski brojevi softvera, blablabla…
Svi znamo da sam ja zaduzen za program SupportTrio koji je, naravno, instaliran i na nasem sajtu jer nam je na njemu Support Center (u daljem tekstu SC). Sef ga je stavio jos dok je bio u RC1 statusu da bi klijenti videli da verujemo u nas sistem jer ga i mi koristimo iako je u RC. U medjuvremenu smo otkrili djumle problema i zastitili softver dodatno, dodali AJAX i stogod jos, ali se sef nije setio da update-uje.
I tako, ode sef, kad danas problemi… Primetili smo da nam se SC primetno usporio vec oko podne… Muku smo mucili da resavamo pitanja klijenta pomocu softvera koji se vuce ko prebijena macka. Kolega je tek pred kraj vremena otkrio da je neki majmun poslao poruku sa laznog email naloga koji je maskirao da bude nalog naseg softvera, tako da je nas SC slao sam sebi emailove i tako igrao ping-pong sam sa sobom napravivsi ticket od preko 12.000 post-ova…
Kada smo konacno shvatili gde je problem, doslo je na red ciscenje baze. Naravno, sve se to moze uraditi u softveru klikom na dugme Mark Ticket as Spam. Ali naravno, sef nam je administrator, a mi samo obicni smrtnici, te naravno niko nema potrebne privilegije…
Onda sam ja morao da hakujem svoj program na serveru svoje firme…
Nasao sam neku FTP lozinku koju koristimo za upload novih verzija softvera, konektovao se preko nje, pa strpao PHP skriptu koju sam morao da napisem a koja mi omogucava sve administratorske privilegije u folder koji jedini ima 777, pa da poteram tu skriptu sa neta. Sve u svemu, pola sata mucenja i posla, da bih na kraju dobio dozvolu da kliknem na jedan link…
Nema sta, zastitio sam ga, svaka mi dala… Da nisam imao FTP lozinku, nikad ga ne bih obio… (hvalim se?! ma yok…)
Nije lako ovim ‘akerima…
Miševi kolo vode?
Ma neeee… Miša kolo vodi!
Moj šef je od jutros zvanično na odmoru, a ja sam do kraja ove i cele iduće nedelje v.d. direktora…
Pozdrav svima iz nove 2006. godine!
Zadnjih mesec dana bio sam prilično lenj i nisam mnogo privatnog vremena provodio za kompjuterom, pa nisam ni stizao da piskaram po blogčetu… To će se uskoro promeniti.
Kao prvo, svim čitaocima želim uspešnu ovu 2006. godinu i srećan Božić.
Nego, današnja tema:
Sinoć sam bio u crkvi sa porodicom po badnjak i tako dalje gde sam video pola naših koji žive u Čikagu. Badnjak je delio guvernera Ilinoisa (marketinška priča), rukovao sam se sa čovekom i čestitasmo jedan drugom Božić…
Velika čast, nema šta! Garant se sada hvali Čikagom kako me je konačno upoznao… Neka, nek’ mu bude, ko zna, možda i on meni jednom zatreba u životu… hahaha
Obećavam da ću uskoro pisati malo šire o tome kako je ovde, kako su protekli novogodišnji praznici, a do tada…
Powered by WordPress