Lutrija (zelena, ne Srbije)

Danas mi je (u rekordnom roku) poštom stigao SSN, iliti po naški JMBG. Da se podsetimo, rekoše mi prošle nedelje da će stići za 10-14 dana, kad ono za ravno 7.
Sada su na redu vozačka i State ID.

Imam jednog drugara Nikolu iz Milvokija, Viskonsin, kog znam još iz ‘99. kad smo leteli kao YUVitezovi (zvali smo ga Conqueror), i sa kojim smo kasnije imali long-distance saradnju na nekolicini sajtova (naš Flash animator ;-)). Kako je skoro svakog leta dolazio u Jugu (dečko je iz Valjeva), posećivao je Exit, tako da smo uspeli 2 puta i da se vidimo u Novom Sadu.
Kako je došao dan da mu uzvratim posetom, dogovarali smo se gde ćemo se videti. Inače, on studira kompjutere (ovde je to naziv za informatiku), druga je godina, a kako se ovde forsira praktično znanje, čovek radi u firmi Johnson Controls, to je kao kod nas praksa u srednjoj školi, samo što ovde traje malo duže.
Pošto je juče (u nedelju) bio tzv. Father’s day (jer Amerikanci imaju praznik za svakoga), njegova firma je ponudila karte za SixFlags Great America (ogroman luna park) po manjoj ceni, za samo $25 umesto klasičnih $45. Ovde je bio uračunat i obrok, all-you-can-eat, a inače je običan sokić $3. Znači, ogromna ušteda, jeli.
Kako su mi svi govorili da taj park moram da posetim, prihvatio sam poziv, i nisam se razočarao. Park je stvarno fenomenalan! Hteo sam da ponesem fotoaparat, ali su me svi zajedno odgovorili od toga jer ne bih imao gde sa njim. Inače, vožnje u luna parku traju svaka po maksimalno 2 minute (da ne bi ljudi osedeli), ide se brzinom od oko 100km/h, prave se lupinzi, i sve to na visini od oko 20tak metara od zemlje.
Obišao sam sve veće roller coaster-e po jednom (ima ih 8 zanimljivih, tj. velikih), pa sam se čak i 2 puta okupao. Neke vožnje se završavaju u vodi, pa na kraju bivaju poprskani i ovi što se voze i gledaoci u krugu od 15tak metara.
Na jednom od njih, zvanom Vertical Velocity, staza je u obliku slova U, s’tim što je jedan kraj izuvijan (vidi se na slici). E, ta vožnja je brzine preko 100km/h, a do te brzine se stiže za ispod 4 sekunde… Uh, ludilo!
Tek na kraju su me vodili na najluđu od svih, posle koje bi mi sve ostale izgledale kao vožnja biciklom, a to je Raging Bull. Nisam osedeo, ali im nikada to neću oprostiti…

Danas sam imao vrlo zanimljivu prepirku sa ženom iz Social Security office-a…

Otišao sam jutros pod punom ratnom opremom, sa punim rancem papira, prevoda i kopija, da mi se nađu za svaki slučaj. Mislio sam da mogu da uštedim sebi kasniji trud sa promenom prezimena i da mogu da im pokažem prevod izvoda iz matične knjige rođenih, pa da odmah dobijem SSN na pravo prezime.
I tako, uzmem formular i popunim ga kao SRDJEVIC, nadajući se da neće primetiti da mi i pasoš i zelena karta kažu drugačije. Inače, za vađenje SSNa, potrebna su 2 dokumenta sa slikom i taj formular.
Kad sam stigao na red (izvukli moj broj), priđem ja šalteru, kad tamo sedi neka debela crnkinja u poznim 50-tim. Dam ja njoj sve što treba, ona krene da ubacuje podatke u kompjuter, ali joj nešto ne ide. Posle sam saznao da je to baš zato što je prekucala prezime sa formulara, tj. sa slovom J, pa me nije našla u bazi. Da je pokušala bez slova J, sve bi bilo u redu. Žena, vidno iznervirana zato što joj to ne ide od ruke, počinje da me propituje. Prvo me pitala kako to da mi u krštenici piše da sam rođen u Jugoslaviji, a u zelenoj karti da sam rođen u Srbiji i Crnoj Gori. Pa joj tek onda nije jasno zašto imam pasoš koji je izdala Jugoslavija, a u njemu vizu koja je izdata u SCG. Kad sam joj rekao da je zemlja u zadnjih par godina par puta menjala ime, ona mi odgovori “I’m sure it did.” kao da je ja nešto zezam.
Na kraju je, gledajući onu vizu u pasošu, rekla da mi je pasoš istekao(!) zato što na vizi piše da je izdata NOV23, a da važi do MAY22. Nije vredelo ni što sam joj objašnjavao da je to datum do kog treba da uđem u zemlju i da ispod piše Upon endorsement serves as temporary evidence of lawful permanent residence for 1 year, ona kaže da mi je pasoš(!) istekao. Kažem joj dalje da to ni nije pasoš, nego viza, i da je pasoš validan, kao i viza uostalom, a da je viza PERMANENT, dakle za stalno, a ona meni “Vaš pasoš je istekao”, daje mi papir “We cannot issue you a SS card…” i doviđenja. Ja odlepio!
I tako, izađem napolje neobavljena posla i krenem ka radnji prekoputa da uzmem neki slatkiš jer ništa od sinoć nisam jeo, pa da zovem strinu da dođe po mene. Izlazim ja iz radnje, i vidim crnkinju da izlazi, kanda joj bio kraj smene. Vratim se ja unutra, kad tamo radi neka devojka (plavuša ;-)). Opet ja uzmem broj da čekam (ne zbog nje, Daco), pa sedeh tamo jos 1h, da bih opet sve ispočetka… Naravno, ova devojka je dva puta proverila i na kraju mi rekla da je pogrešno prezime. Dala mi novi, već popunjen papir na kome piše sve isto iz formulara, ali bez slova J.

Ja to potpisao, i sve prođe OK, sad opet čekam SSN, stići će, kažu, za 10-14 dana.

Jesmo mi luda zemlja, menjamo imena, ali stvarno… Bar znamo sta je pasoš, a šta viza.

Potpuno neočekivano, juče mi je stigla zelena karta koju sam dobio preko lutrije, 2 nedelje pre roka (imaju i oni nekog Mrku ovde) ;-). Iako su mi izbacili celo jedno slovo iz prezimena, ali to nije toliko bitno…

Centar Čikaga (poznatiji kao downtown) je tik uz jezero Mičigen, dakle na istočnom delu grada. Duž jezera, u tom centru, odmah pored Lake Shore Drive-a (ulica, dakle, koja ide uz jezero) nalazi se park veličine šireg centra Novoga sada. Tamo se organizuju razne manifestacije, na otvorenom, dakle besplatne (iliti free).
Od 9. do 12. juna organizovan je Chicago Blues Festival 2005, 22. po redu. Posetio sam ga, naravno, uživao u muzici koju sam čuo prvi put uživo, i veoma mi se svidela (najviše zbog zvuka i načina sviranja gitare), iako su to veče nastupali samo belci, tačnije Englezi. Prepuno sveta, raznih vrsta, od debelih motoraša do suvih i plavih Iraca, svi su bili tu bez obzira na vizuelnu razliku, i uživali, kao uostalom i ja. Video sam čak i čoveka sa istetoviranim grbom grada Beograda na desnoj ruci, pitam se odakle je… Stvarno sam video svega i svačega. Nije ni čudo što se tu slučajno našao i štand američke vojske, da budale odmah mogu da se prijave ako su dovoljno pijani.
Naravno, tu su i nezaobilazni junk-food štandovi, sve se može naručiti i pojesti/popiti s nogu. To je izgleda vreme kada se Ameri opuštaju, svi piju pivo, a svakih par minuta prođu kolica sa priborom za reanimaciju i nosilima, kao ona na fudbalskim utakmicama. Policajci su, naravno, takođe prisutni, jašu kroz masu na konjima i time jasno daju do znanja da su iznad njihovog nivoa.
Pokupio sam razne flajere, a najvažnije što sam video na njima je adresa na kojoj je moguće informisati se o dešavanjima u gradu, tako da sam ih odmah sve pobacao i memorisao samo najvažnije.
Sve u svemu, bilo je odlično, samo je digitalac (kamera) zakazao, tj. neko mi je potrošio baterije, pa nažalost nema slika. Šteta, ali biće vremena… Uskoro će i Chicago Country Music Festival, a to će tek stvarno biti zanimljivo za videti.

Nsiam vrevoao da zpavrao mgou rzmaueti ono sto čtaim. Zaavljhuujći nobniečoj mćoi ljdksuog mgzoa, pemra irtažsiavnjima nučainka sa Kmbreidža, njie vžano kjoim su roedsldoem npiasnaa slvoa u rčei, jdieno je btino da se pvro i psldeonje sovlo nlaaze na sovm msteu. Otasla solva mgou btii u ptponuom nerdeu i bez ozibra na ovu oloknost, tkest mžeote čtiati bez pobrelma. Ovo je zobg tgoa što ljduksi mzoak ne čtia savko slvoo pnaooosb, vec rčei psmraota kao cleniu. Oavj preomećaj je sljiavo nzavan tipoglikemija.

Začuđujuće, zar ne? A uevk ste msilili da je pavrpois vžaan.

Danas sam se po prvi put čuo sa nekim iz društva telefonom.
Pogađate svi, sa Zlobnikom, aka Danilom the Okcem, poznatijim kao Totalni Master. Dobro sad, nije to baš bio pravi razgovor, više nešto kao polu-razgovor. Tačnije, ja sam njega čuo, ali on mene nije…

Dakle, da počnem iz početka. Danas sam instalirao prvi program na kućni kompjuter. Iako bi mnogi pomislili da je odluka pala na Total Commander, ipak nije tako. Nostalgija je ipak prevladala. Instalirao sam ICQ 5.04 (Build# 2321). BTW, navodim punu verziju jer sam čuo da u nekim slučajevima neće da radi audio (ili video) komunikacija kada se verzije razlikuju. Zato sam, za svaki slučaj, postavio instalaciju koju sam ja skinuo sa njihovog sajta i na ovaj server, pa ako neko želi da ima istu verziju kao i mi, neka je skine ODAVDE. U suprotnom možda komunikacija bude malo teža.
Imali smo malih problema u doskoku, tačnije, iako smo mislili da ne radi komunikacija samo zato što imamo različite verzije, ipak se sve rasčistilo kada je Danilo prebacio ICQ da koristi drugu karticu, a ne integrisanu (pa da, čovek ima nekoliko komada, jeli ;-)). Znači, možda ipak nije ni bilo do verzije. Ko zna…
I tako, posle niza pokušaja, čuo sam glas, prepoznatljiv i razgovetan, kao da čovek sedi pored mene. E, u tom momentu mi je bilo žao što još nemam SSN (JMBG), pa samim tim ni vozačku dozvolu, jer bih odmah seo u auto i pošao u shopping po majk(rofon), pošto sluške već imam. Sada mi ostaje da držim palčeve da moja integrisana zvučna kartica neće praviti probleme, jer bi to bio (možda) preveliki trošak.
E, bilo je odlično! On je pričao, zezao i ludovao kao i obično, a ja sam gledao da mu pariram tastaturom, obarajuće svetske rekorde u brzini kucanja.
Mogu da zamislim kako mu sad izgleda history, kilometri mojih poruka punih grešaka, a njegove nigde na vidiku. Doduše, par puta mi je pisalo “Okac is typing”, zeznuo se par puta, nije navikao čovek da priča umesto da kuca, tako da sam imao zicer da i ja njega malo…
Ali neka, sutra je nov dan, dan savršen za shopping, tako da će (nadajmo se) uskoro telefoniranje biti besplatno (ili bar vrlo jeftino i lako, tj. bez kucanja 13 brojeva).

Setio sam se danas događaja od pre nekih 15-tak godina, perioda kada u Novome Sadu nije bilo McDonald’s-a. Glavni grad ih je imao već 5-6, i sećam se da su otvorili prvi Drive-thru McDonald’s na Novom Beogradu, sa radnim vremenom 00-24, nedaleko od mesta gde mi žive baba i deda.
Sećam se kako sam redovno forsirao roditelje, bilo da idemo samo do BG-a ili dalje do Svilajnca (kod drugih babe i dede), da obavezno svratimo u taj McDonald’s, jer je to tada bilo nešto novo, a i jako mi se sviđala ideja da jedem BigMac u kolima, tj. da nam to skretanje sa puta ne oduzme mnogo vremena (lakše je bilo nagovoriti ih).
Za neupućene, Drive-thru je koncept po kome vozeći se kolima kružiš oko zgrade, pratiš znakove i sve je vrlo jednostavno, tj. svodi se na 3 koraka:

1. Stati uz pano na kome je cenovnik i izdiktirati svoju porudžbinu u mikrofon,
2. Produžiti do šaltera br.1 na kome se plaća porudžbina,
3. Na šalteru br.2 pokupiti svoju porudžbinu u velikoj papirnoj kesi i to je to, idi, jedi gde hoćeš.

Kako je to tada bilo cool, nisam mogao da verujem. Toliko dobro, da u (kasnije otvoreni) Novosadski McDonald’s nisam ušao ni 5 puta za sve ove godine. Ma zezam, nije zbog toga, nego zbog cena (kako li su me moji onda trpeli, nemam pojma).
A sada, sada sam u SAD-u, zemlji koja je izmislila i McDonald’s i Drive-thru. Imao sam šta i da vidim. Naravno, nema McDondald’s-a koji nema drive-thru, to je ovde sasvim normalno. Morao sam da svratim sa bratom, da “overim” bar jedan, pa makar popio i samo milk-shake (od čokolade, naravno).

No, nije to poenta cele ove priče (nego samo malo poduži uvod). Iznenadio sam se kad sam video Drive-thru Pharmacy, iliti Apoteku… Ne mogu da verujem da zemlja u kojoj se forsira zdrav život, u kojoj nema pušenja, u kojoj se jedu Cereals za doručak, može da ima potrebu za apotekom u kojoj ćeš kupovati ne izlazeći iz svojih kola. Krajnje zanimljivo & čudno…
Ali, ni to nije vrhunac! Danas sam sa strinom bio u Drive-thru banci. Odeš u banku, ne izađeš iz kola, sve obaviš, i voziš dalje! I sve na jednom šalteru, znači skraćen postupak. Sve liči na neku naplatnu rampu sa 4 trake, samo što je na parkingu… How cool is that?

Opet ja iz radnje (ali ne iz one od prošli put). Ovaj put, u mojoj potrošačkoj korpi našli su se:

• neXt multivitamin
• Jaffa keks
• Munchmallow
• Euroblok

Znači, sve što meni (a i Daci) treba… (ko razume, shvatiće)

I posle kažu da smo mali… ccccc… Ma svugde nas ima, bre!

UPDATE: Samo da ne odu na ove naše sajtove. Onda će znati da smo mali…

By Danilo

Pravilo br. :
1. Uvek predstavi komp kao bezveze i dosadnu stvar, ali sticajem okolnosti ti baš sad moraš da sedis za njim (mada ne želiš )
2. Pusti je da sedne za komp i ne govori joj ništa, jer ćeš joj pre toga predstaviti komp kao nešto što je jako jednostavno i da samo glupi ljudi ne znaju da ga koriste
3. Obavezno joj nadji grešku u tome što radi
4. Namesti nešto da izgleda kao da je njena greška i onda je žestoko iskritikuj jer si ti proveo dosta vremena (i tada nisi mogao sa njom da se vidiš) da bi napravio da to radi kako treba i sad ćeš morati sve ispočetka (naravno sad opet nećeš moći da se vidiš sa njom jer ćeš morati sve to da napraviš da radi kako treba, tj. da vratiš sve u normalu)

Ovu je ubrzani kurs “kako ženu odvojiti od kompjutera”.
Naravno, posle svega ovoga ona neće imati nikakvu želju da sedne za komp i slusaće sve što joj kažeš.
Za sve ostale probleme uključiti maštu.