Danas se navršava peta godina kako sam u Americi…. Ništa se, vala, ne razlikuje od prethodne, osim što sam sada i zvanično zreo za državljanstvo. Naturalizacija je proces koji traje par meseci, tako da se nadamo da će šesta recka već biti sa dvojnim državljanstvom.
Napisaću u sekciji Vodič za imigraciju više o tome kad sve završim. 
Pre nekoliko nedelja, u sklopu tekućeg projekta na poslu, imao sam zadatak da napišem funkciju u PHP-u koja računa razliku između dva datuma i vraća broj dana kao rezultat. Kao i uvek, za testiranje izabrao sam između ostalih i datum koji mi je bio najbliži, datum, sat i minut rođenja po matičnoj knjizi rođenih. 
Tako naleteh na zanimljivu cifru koju, rekoh, ajd’ da ubeležim: Na današnji dan, 4. marta 2009. godine, star sam 10 000 dana. hahahahaha
Dobar glas daleko se čuje, kažu…. (tu ćemo stati, naravno).
U današnjem izdanju Blica izašao je članak o jednom od članova foruma za lutriju, povodom njegovog dobitka zelene karte na lutriji (tačnije, izvukli su ga, u proceduri je).
Pomenuli su i našu malu zajednicu u antrfile, te se nadamo da ćemo biti u stanju da pomognemo svima koji ovim putem čuju za nas.
Biće mirno idućih par meseci…. Zlobnik nam je na bedemu otadžbine.
Nek’ mu je sa srećom!
Konačno da opet zabeležim nešto na ovo blokče… Povod? Slavili smo.
Na današnji dan pre tri godine, u ponedeljak 22. avgusta davne 2005. godine u devet časova izjutra, uleteo sam u firmu po prvi put u svojstvu zaposlenog. Sećam se da sam bio izgubljen i prilično nesiguran u znanje engleskog jezika i sve što ide uz to, te da sam se trudio da dam sve od sebe da pokažem sve što znam. Dobio sam da radim SupportTrio, i slupao sam ga za 2.5 meseca. U međuvremenu sam učestvovao u razvoju 5 različitih softverskih rešenja.
I evo nas sad, tri godine kasnije, radim, rekao bih, duplo više nego tada. Mnogo se toga promenilo u međuvremenu, imali smo uspone i padove, ali smo generalno išli blagouzlaznom putanjom.
Na današnji dan, uporedo sa mojom godišnjicom, izbacili smo KnowledgeBuilder 3, prvu aplikaciju u novom ruhu, urađenu po najnovijim tehnologijama. Proslavili smo ručkom, petak je.
Igrom slučaja, druga aplikacija na ToDo listi nam je SupportTrio. Na današnji dan (kako smo mi programeri naš posao na KnowledgeBuilder-u završili) počeli smo dizajn verzije 3. Na trogodišnjicu. 
Posle posla, otišli smo sa šefom i ženom mu na Untouchables Tour Bus. Saznali smo svašta o Al Kaponeu, kako i gde je sredio protivnike na Dan Zaljubljenih, gde je živeo, radio… Išli smo kroz delove Čikaga koji su uključeni u priču u crnom autobusu iz dvadesetih godina, vozio nas je deda koji je video jedan obračun gangstera, a pričao nam momak mojih godina koji se nazivao Franky Four-Fingers (obojica obučeni kao gangsteri). Imali smo zadatak da “zaležemo” svaki put kad se čuje paljba mašinke (Chicago Typewriter-a ). Čak su i stanovnici tih delova grada kojima smo prolazili (kada nas vide u crnom busu) pokazivali kao da pucaju iz mašinke prema nama, a mi smo, šta ćemo, morali da zaležemo.
Bilo je tu i kao neko izvlačenje nagrada, i od tri , prve dve su otišle damama iz naše grupe, dobile su šoljicu sa Al Kaponeovim likom i DVD o poginulim gangsterima tokom Prohibicije.
Otišli smo posle i do bara, seli “na cugu” da zalijemo jubileje i prozborimo po koju o planovima za budućnost… stigao sam kući sa posla u ponoć.
Danas sam udario treću recku na moj boravak u Sjedinjenim Američkim Državama! Dobro nam ide za sada… Ova recka je bitna iz nekoliko razloga. Prvi, i najvažniji, to je da stric zvanično nije više moj sponzor/garant, što je jedna velika briga manje za obojicu. Sada sam i legalno sam svoj, ni od koga ne zavisim… Ne znam da li zvuči dobro, ili stravično…
Dakle, prešli smo polovinu puta do državljanstva. Ostade mi još samo jedna uspravna! Kad položim za citizenship i udarim finalnu, vodoravnu recku, prestajem da brojim. Evo, obećavam…
Zvanično, diskusija na temu o lutriji je zatvorena. Pohitao sam pre nego što smo udarili hiljaditi komentar da prebacim tu jednu temu sa bloga na forum, na novom sajtu. Posle 2 vikenda njakanja i pisanja konvertera, svih 940 komentara je prebačeno na novi sajt.
Sada mi preostaje još da pročešljam onu temu i da je razbijem u X thread-ova. 
Svi koji su zainteresovani za diskusiju na temu lutrije američke vlade za dobijanje zelene karte (doživotni boravak) mogu se pridružiti zajednici na novootvorenoj lokaciji zelenalutrija.com.
E, pa nek’ nam je sa srećom…
Danas je rođen bratanac, po metra dug, trenutno na 4.030 grama. Došlo je vreme za novu garnituru Srđevića, kanda… Stig’o naslednik…
Preko 4 meseca posetio nisam ovaj blog… uleteh u guzvu…
Malko sam se reorganizov’o tam’ u novembru, te sam počeo da gazim po nekim drugim frontovima, prilično udaljenim od ovog bloga (kompjutera uopšte). Kad sam završio započeto i vratio se ljubimcu, sačekala me je tona obaveza na poslu, te je blog i dalje morao da čeka.
Da nesreća bude veća (iako je dobra vest), počeli smo standardizaciju procesa u firmi, a kako nas je samo dvojica koji pišemo one if, then, else, for, while, foreach gluposti (šef se odavno ne bavi više time, preš’o čovek na bitnije stvari), bilo je prilično bitno učestvovati u utvrđivanju kursa daljeg razvoja svih aplikacija firme. Kako sam upravo završio visualEdit, petu aplikaciju za koju sam zadužen, odmah sam ga uskladio sa novim standardima.
U sklopu standardizacije, kako smo kupili i nove servere, (na moj predlog) napisao sam gomilu skripti koje će nam olakšati izbacivanje novih verzija (i zakrpa) aplikacija, generisanje changelog fajlova, i tako dalje i tako bliže. Čak šta više, napravio sam sekciju sajta na kojoj može da se download-uje zakrpa. Korisnici naših aplikacija sada mogu direktno iz aplikacije da skoknu do našeg sajta i da preuzmu ZIP arhivu samo sa fajlovima koji su izmenjeni od verzije koju imaju instaliranu do verzije koja je trenutno aktuelna. Sweet…
Na veliku radost, a kako je sad sve to iza nas, konačno je na red došao i zadatak da se prastari KnowledgeBuilder (na linku je slika trenutnog frontmena firme hehehe) napiše opet od nule, po novom standardu. I tako, sad udaram po tome…
U međuvremenu sam par puta svratio do bloga da pogledam komentare…. Međutim, kad se jedno vreme ne administrira, onda se ni ne čiste spam komentari, tako da mi je njih 4000 napravilo pravu sačekušu. Nisam mogao ni stranicu da otvorim! Bilo mi je mrsko da čistim sve to, morao sam direktno iz baze da ih brišem… Trebalo je proći kroz sve to da bi se spasilo 60 neodobrenih komentara… Nagledao sam se ponuda za jagru-vi za ceo život.
Koristim ovu priliku da se izvinim učesnicima diskusije o lutriji za zelenu kartu, u kojoj je bilo svih 60 komentara. Dobio sam i par mejlova u kojima se ljudi pitaju zašto ne vide svoje komentare… Sada sam ih sve odobrio, tako da ako ikoga zanima da pročita sve što je napisano od 750-tog pa na dalje, slobodno…. Ja znam da ću ja morati…
Upravo sam otvorio domen http://www.zelenalutrija.com/ i prebacio skenirana dokumenta iz prve koverte tamo. Za dve nedelje (time mogu da se bavim samo vikendom, ali ne bi trebalo da bude problema), cela diskusija će biti prebačena tamo, a počeće sa radom i forum na istu (i još po neku) temu.
No, više o tome drugi put…
Tariq je rođen svega 4 dana i 3 godine pre mene, što bi značilo da mi je kalendar u MVPu imao zaokružen još jedan dan…. crnim flomasterom…. (ma lažem: koristio sam velika slova na morbidnom.)
Oni koji znaju moj muzički ukus, oni shvataju zašto sam u poslednje vreme počeo da se vucaram okolo sa amerima (uslovno rečeno) po barovima, pabovima i lounge-ovima, gde god su svirke, makar i nepoznatih, lokalnih bendova… YU ekipa razume moje odsustvo… ali ne prate. Te naše boeme izbiti iz (istoimene) kafane ravno je ujedu sopstvenog lakta…
Kako to ameri opušteno rade, Tariq je poslao cirkularni email svima u fazonu “od 7 sam u Lottie’s pabu i gledam tekmu (traju 3+ sata), pa nek’ dođe k’o ‘oće”. U prevodu, on će biti tamo, a ti dođi ako hoćeš da izađeš, ne donosiš ništa, plaćaš sebi piće i samo se provodiš. Ako nema mesta za stolom, stoj sa strane, stoj gde oćeš, dođi s kim hoćeš… ma totalno opušteno…
Mesto je odlično, prvi put sam bio tamo. Zabačeno u uličice a puno k’o oko, klasičan sportski bar ispunjen raznobojnim neonkama svih mogućih domaćih piwa i zastava čikaških timova svih sportova, njihovih trofeja, dresova, plakata, čuda… ma show!
Ja sam (papan), naravno, stigao malo iza 11…. ali sam doneo sa sobom poklon, a i izgovor! ;-) Doveo sam 4 gosta, ali samo jednim autom, tako da su morali da mi oproste. Shvatili su da je potrebna enormna koordinacija i improvizacija da se tako nešto izvede…. evo i sad se pitam kako sam uopšte uspeo sve to da izorganizujem. :-) dobro, lažem… kako smo se prvo popravili (correcting people ), nismo se nešto ni žurili da krenemo od mene…
Od poznatih mi ljudi bili su samo ovi koje sam slikao…. ostale ne poznajem, a i nisu nešto fotogenični. Šef je otišao oko ponoći usled obaveza, a Srbi su zauzeli celu stranu stola…. Kako smo krenuli od mene, nisam smeo da krenem bez fotopaparaca, žene bi me pobile jer (naravno) ni jedna nije imala svoj….
Provod je bio odličan, puno smeha, zezanja i priče… Čak smo se i slikali par puta….
Mada, meni je u celoj toj priči ubedljivo najdraže to što sam srpske boeme iz (srpskog) Boema doveo kod američkog (ko razume, shvatiće).
Powered by WordPress