17. juna sam se javio na prvih 7 oglasa za posao. Među njima, na sajtu Monster prijavio sam se za oglas firme ActiveCampaign pod nazivom PHP / MySQL Web Software Programmer. U međuvremenu (kao što sam jednom prilikom već napomenuo) sam poslao još 30tak oglasa. 
Kad ono, 11. avgusta (skoro puna 2 meseca kasnije), javlja mi se čovek i moli me da mu pošaljem neke uzorke koda koji sam pisao (da vide kakav stil programiranja imam), kao i neki screenshot (iliti skraćeno snap) neke aplikacije koju sam napravio. Pored toga, tražio je da mu pošaljem salary history, tj. da mu napišem koliku sam platu imao na zadnjem poslu.
Sasvim slučajno sam sedeo za kompjuterom kada mi je poslao e-mail, te mi nije trebalo više od 20tak minuta da mu odgovorim sa sve attachment-om u koji sam mu potrpao i par slika administracije SiteOS-a i nekoliko (najegzotičnijih) fajlova sa kodom. Lepo sam mu objasnio da nisam još radio u SAD-u, da sam tek stigao i da plata koju sam tamo imao ( 
) nije objektivna za ove uslove.
Sat vremena kasnije, stiže odgovor od njega. Kod izgleda sasvim OK (upotrebio je izraz quite good), te možemo da pređemo na sledeći korak. Svakog potencijalnog zaposlenog teraju da uradi jedan zadačić kao test da vide kako bi rešio dati problem. Poslao mi je adresu do postavke zadatka.
Sve u svemu (skraćeno), treba napraviti skriptu koja će omogućiti upload fajlova veličine oko 5-6MB i koja će iste trpati u bazu u koju može od jednom da prebaci samo 1MB, tj. treba razbijati fajl na delove. Potrebno je i ispodešavati skriptu da može da radi u ekstremnijim uslovima (tj. naveli su neka ograničenja koja skripta mora da prevaziđe).
Pošto je to bilo u četvrtak popodne, hteo sam da im završim zadatak do petka da ne bi ispalo da sam ga radio ceo vikend. Bolje jedan nego tri dana.
Uradio sam skriptu za nekih 4h. Iako nije bilo potrebe jer je sve moglo da stane u jednu običnu funkciju, uradio sam je u objektno-orijentisanom maniru jer su u oglasu naveli da traže poznavanje OOPa.
Ovom prilikom javno se zahvaljujem Dejanu - Kati - (novom)Korisniku za nesebičnu pomoć u vidu konsultacije koju mi je pružio u gluvo doba noći, što se solidarisao i nije spavao tu noć, da bih mogao da predam rešenje na vreme!
Poslao sam im rešenje u toku noći, kad sam ga završio i podrobno istestirao (i na fajlu od 20tak MB). Sutradan, dobio sam od njih mail da kod izgleda dosta dobro i da je uspešno radio na većini konfiguracija sistema. (To “na većini” znači da na jednoj konfiguraciji nije radio .) Ostavio mi je broj telefona na koji da ga pozovem “pošto ima neka pitanja”… Nazvao sam ga pola sata po prijemu e-maila i pričali smo malo o mom iskustvu. Pitao me je za platu, a ja sam mu odgovorio da bih se zadovoljio i nižom platom (početnom, tj. pripravničkom) pošto mi je ovo prvi posao u SAD-u. Pozvao me je da dođem u centar grada u utorak popodne na intervju. 
Kad sam stigao na intervju, imao sam šta i da vidim. Firma se nalazi na osmom spratu u zgradi pored reke Čikago, i nalazi se tačno prekoputa mesta na kome se gradi velelepni TrumpTower. Firma ima 5 zaposlenih, sve su momci mojih godina! Svako ima kompjuter sa dva monitora, kancelarija je organizovana po principu cubicles-a, tj. nema svako svoju kancelariju, nego su svi u istoj prostoriji, sa ograđenim stolovima.
Upoznao sam se sa šefom (isto momak mojih godina), koji me je odveo u sobicu sa tablom na jednom zidu i veeelikim plazma monitorom na drugom zidu. Tu smo malo pričali o softveru koji sam pravio, o softveru koji oni prave (inače, ljudi imaju krajnje zanimljiva softerska rešenja), o načinima i tehnikama programiranja, kao i tehnologijama koje koristimo. Razgovor je bio krajnje opušten, uz puno šala, i mislim da smo se jako brzo zgotivili… Njima se kod mene sviđalo to što sam radio na CMSu, što znam i OOP, što koristim Smarty, što komentarišem kod (koristim inline dokumentaciju), a meni se kod njih svidela opuštenost, odlična atmosfera, oprema, super proizvodi, itd…
Doveo je kasnije još jednog momka, koji mi je postavio još par pitanja, strogo tehnička (o patternima, MVCu, Smarty-ju, itd…). Naveo sam im i par stvari koje sam mogao da ubacim u rešenje onog zadatka (pikanterije neke), ali da nisam jer nisu tražili, čisto da vide da možem (pokazujemo mišiće). Sve u svemu, na sve sam im lepo odgovorio, a razgovor je trajao sat vremena. Na kraju mi je dao da popunim formular sa svojim podacima (socijalni broj, itd…) da mogu da me provere u državnoj administraciji da li stvarno postojim, imam dozvolu za rad, itd. Jako me je ohrabrila njegova rečenica na kraju: Expect to hear from me soon.
I tako se ja sav ozaren zaputim ka vozu (metrou), pa klaj-klaj sat vremena do kuće. Stignem ja kući, kad ono, već me čeka mail sa ponudom za posao, sa sve platom, beneficijama, osiguranjem, dodatnim informacijama, samo da ga potpišem i vratim nazad kao znak da prihvatam. Nisam mogao da verujem…
Kako sam danas radio prvu smenu kao security officer u zgradi koja je relativno blizu (par ulica niz reku), sačekao sam pauzu za doručak da mogu da izađem iz zgrade i da im se javim sa mobilnog. Zahvalio sam im se na pruženoj šansi, sve fino & kulturno, a kada je čuo da sam već u centru, pozvao me je da svratim do kancelarije da ne moram da mu faxiram odgovor (pošto se valja potpisati na papir, pa to baš ne ide mejlom).
I tako se ja danas posle posla, oko 15h, zaputio pravo kod njih. Kad tamo, čeka me gomila ugovora, uputstava i pitanje kada mogu da počnem. Kako kada? Pa juče!
Sat vremena smo popunjavali sve formulare (ugovor o radu, o privatnosti, papiri za prijavu poreza, zakonik o upotrebi opreme u firmi, itd.). Dogovoreno je da počnem da radim već od sutra, dobio sam key-card (ovde se to koristi umesto ključa da uđeš u firmu), uputstvo softvera na kom ću prvom raditi, sve po redu…
Za tri meseca mi ističe pripravnički staž kada ćemo raditi re-evaluaciju mog rada i plate.
I tako, dobio sam posao u struci, radiću ono što volim, te mislim da će mi biti jako zanimljivo.
P.S. Nadam se da ću sutra imati vremena za tekst na temu Prvi dan u struci…
Nisam mogao da odolim, te sam ubacio sledeće dodatke: