Lutrija (zelena, ne Srbije)

10. mart 2007.

Zlaja

Napisano pod: Utisci — Meelosh @ 4:16

Danas je smo imali prilično opušten dan na poslu… Naime, šef je otpalio na neku svadbu još pred podne, a kao što znamo, kad mačke nema, miš(evi) kolo vode;-)

Dan je prošao prilično brzo, a onda je došlo vreme za drugi posao. Tokom ovog i gomile sledećih vikenada biću prilično zauzet radom na projektu za jedan domaći sajt, tako da nisam uplanirao nikakva glupiranja. :-) Ipak, đavo je došao po svoje… Dobio sam poziv iz Viskansina (1.5h vožnje) da se momčad uputila ka Čikagu na domaću žurku u klub u centru po imenu Vision. Nije posebno velik klub… Ima 3 sprata, ali ne puno mesta… :-(

Odlučio sam da ipak zapalim do grada na jedan sat, čisto da se vidim sa čovekom kog nisam video dugi niz godina… Drug Zlaja, fudbalski saborac iz osnovne škole, “gari iz kvarta”, da ne lupim sad još i “stara škola”… :-)

Lik je sad ošišan na (skoro) ćelavo, dobio je samo malkice u širini (kao i svi kad dođu ‘vamo na čiketinu), isti je k’o i ranije, samo se vidi da je u međuvremenu prilično sazreo. On je u SAD došao mesec dana pre mene i od tada je tu, radi u nekom našem restoranu. Dakle, ići ćemo na ručak… :-D

Siti smo se napričali, o svim članovima starih ekipa, o Liqui Moly-u i Miksajlu (aka Miško), a Kraljević Marko svo to vreme nikako nije mogao da se načudi da sam nekada igrao fudbal…. Eto šta učini kompjuter od čoveka… :-)

4. mart 2007.

Jack Sparrow

Napisano pod: Iz dana u dan — Meelosh @ 22:32

Ovaj vikend je prošao prilično brzo… Iako sam se prilično naradio tokom nedelje, naravno da nisam “odradio” preko zasluženi san, imali smo turiste iz STL-a u gradu. U petak uveče smo izašli u najobičniji kafić, zaseli tamo i kafenisali “do fajronta”, a onda kućama. Kako me sačekao popriličan broj mejlova, počeo sam sa čišćenjem i odgovaranjem. Znao sam da sam se zeznuo tek kad sam video sunce… :-(

Kako sam legao prilično kasno, tako sam se kasno i probudio… Čepio sam, nije bila trojka (kad sam skočio… iz kreveta… kakav crni basket?…). ;-)

Već oko četvorke (taman posle C# kafe) počelo je organizovanje i nalaženje pred odlazak u izlazak (al’ sam ga sročio, alal mi vera). :-) I opet sam zaspao taman u vreme kupovine hleba…

U 9:10 ujutru, budi me Maja i gnjavi da idem u kupatilo. Pitam se šta joj je sad, ne vidim na oči, nije mi dobro, ma naopako! Pokušavam da dođem sebi dok me cima za nogu i njaka me da ‘oće u WC. Taman kad sam pomislio da polako dolazim sebi i da shvatam gde sam i šta sam, kad ona počinje da priča o nekom vrapcu… Gledam je ja onako pogubljen, i dalje verujem da sanjam, a ona meni: “ne mogu ja u WC dok je vrabac tamo!” ŠTA?! “Vrabac, budalo, 10 minuta ti pričam!” :-D

Usledila je epska borba između vrapca i čoveka(?), iz koje je izašao vrabac, a trijumfovao autor. ;-)

Kako je vrabac bio strahovito lud a leteo prilično visoko, odlučili smo da ga imenujemo Jack. ;-)

Powered by WordPress