Jack Sparrow
Ovaj vikend je prošao prilično brzo… Iako sam se prilično naradio tokom nedelje, naravno da nisam “odradio” preko zasluženi san, imali smo turiste iz STL-a u gradu. U petak uveče smo izašli u najobičniji kafić, zaseli tamo i kafenisali “do fajronta”, a onda kućama. Kako me sačekao popriličan broj mejlova, počeo sam sa čišćenjem i odgovaranjem. Znao sam da sam se zeznuo tek kad sam video sunce… 
Kako sam legao prilično kasno, tako sam se kasno i probudio… Čepio sam, nije bila trojka (kad sam skočio… iz kreveta… kakav crni basket?…). 
Već oko četvorke (taman posle C# kafe) počelo je organizovanje i nalaženje pred odlazak u izlazak (al’ sam ga sročio, alal mi vera). 
I opet sam zaspao taman u vreme kupovine hleba…
U 9:10 ujutru, budi me Maja i gnjavi da idem u kupatilo. Pitam se šta joj je sad, ne vidim na oči, nije mi dobro, ma naopako! Pokušavam da dođem sebi dok me cima za nogu i njaka me da ‘oće u WC. Taman kad sam pomislio da polako dolazim sebi i da shvatam gde sam i šta sam, kad ona počinje da priča o nekom vrapcu… Gledam je ja onako pogubljen, i dalje verujem da sanjam, a ona meni: “ne mogu ja u WC dok je vrabac tamo!” ŠTA?! “Vrabac, budalo, 10 minuta ti pričam!” 
Usledila je epska borba između vrapca i čoveka(?), iz koje je izašao vrabac, a trijumfovao autor.
Kako je vrabac bio strahovito lud a leteo prilično visoko, odlučili smo da ga imenujemo Jack.