Zlaja
Danas je smo imali prilično opušten dan na poslu… Naime, šef je otpalio na neku svadbu još pred podne, a kao što znamo, kad mačke nema, miš(evi) kolo vode… 
Dan je prošao prilično brzo, a onda je došlo vreme za drugi posao. Tokom ovog i gomile sledećih vikenada biću prilično zauzet radom na projektu za jedan domaći sajt, tako da nisam uplanirao nikakva glupiranja. 
Ipak, đavo je došao po svoje… Dobio sam poziv iz Viskansina (1.5h vožnje) da se momčad uputila ka Čikagu na domaću žurku u klub u centru po imenu Vision. Nije posebno velik klub… Ima 3 sprata, ali ne puno mesta… 
Odlučio sam da ipak zapalim do grada na jedan sat, čisto da se vidim sa čovekom kog nisam video dugi niz godina… Drug Zlaja, fudbalski saborac iz osnovne škole, “gari iz kvarta”, da ne lupim sad još i “stara škola”…
Lik je sad ošišan na (skoro) ćelavo, dobio je samo malkice u širini (kao i svi kad dođu ‘vamo na čiketinu), isti je k’o i ranije, samo se vidi da je u međuvremenu prilično sazreo. On je u SAD došao mesec dana pre mene i od tada je tu, radi u nekom našem restoranu. Dakle, ići ćemo na ručak… 
Siti smo se napričali, o svim članovima starih ekipa, o Liqui Moly-u i Miksajlu (aka Miško), a Kraljević Marko svo to vreme nikako nije mogao da se načudi da sam nekada igrao fudbal…. Eto šta učini kompjuter od čoveka…
Kad si ti igrao fuzbal? Nemoj da lazes coveka i da se prestavljas kao neki tamo …. sram te bilo
Komentar od Zlobnik — 15. mart 2007. @ 17:42
Ti bre obnevide od tog mashinstva, a?
Pa nisam ni rek’o fuzbal, nego fuDbal…. Kakav crni stoni fudbal kad imam 2 desne ruke…. 
Komentar od Meelosh — 15. mart 2007. @ 20:50