Prestižno
[ [ [ Za one koji ne znaju, ove nedelje mi je rođendan (kud baš da padne u utorak)… ] ] ]
Brat Ivan-Legenda se u septembru odselio u Champaign (cca 150 milja od Čikaga) da studira mašinstvo (tako je Danilo, jedan normalan, a moj). Kako sada jako retko dolazi, ne viđamo se više, ali smo redovno na vezi preko GTalk-a, a i čujemo se telefonom kad god imamo vremena. A baš mi je puno nedostajao…
Ali, kako važni datumi imaju čudnu ulogu u našim životima, a ja proslavljam ni manje ni više neg’ četvrt veka, kralj je uspeo da se izvuče za ovaj vikend da skoči do Čikaga.
To je zahtevalo instant promenu planova, te je suvišno napomenuti da je deo slavlja MORAO biti pomeren nedelju dana unapred, dakle na ovaj vikend.
Uspeo sam da na’vatam sve koji nisu imali već neke planove, i da se izorganizujemo da dođu svi do mene oko 21h pa da oko 23h zapalimo u Prestige, naš klub sa pevaljkom koja (za divno čudo) ume da peva. Jedini koji nije uspeo da nam se pridruži je Ruža-Papuča (e, gori je i od Korpanovskog-Korpe…), svi su ostali došli, neki bar na kratko. Svi smo se skupili kod mene već do 22h, čak je i Kraljević Marko uspeo da da se priključi kasnije sa (definitivno) lepšom mu polovinom, iako je njegova porodica tu noć slavila useljenje u novu kuću. Nema šta, skidam kapu…
Sedeli smo tu kod mene i zezali se uz američke popularne hitove sa čikaške radio stanice, a onda se svi polako svako svojim kolima uputili u Prestige. Kako smo uleteli rano (to smo i pikirali), odmah smo zaseli za slobodan sto u centru, i odatle se nismo ni pomerali (igra se i uz stolove, jeli). Muška strana ekipe je klasično uglavnom čuvala bazu dok su devojke umele da odigraju po koju i na podijumu pred valjkom-pe.
Ostali smo tamo do nekih pola 3, a onda smo polako svako svojim putem. Kako je Ivanče (po planu) ostavio la macchina kod mene a išli smo tamo mojim avtenomobilom, mi smo zapalili kod mene. Ja sam spržio jednu pizzu da malo dođemo sebi dok smo se zezali i pričali skoro do 5h ujutru (do tad je imao dozvolu) i prepričavali propuštene događaje i dogodovštine… I tako, on otiš’o kući, a ja seo za kompjuter. Sutra ću verovatno staviti slike na net da ekipi može da poskida, sad me mrzi, odo’ da koljem sovu.
Rođendanska nedelja je uspešno počela…