Lutrija (zelena, ne Srbije)

Danas sam išao sa bratom u DMV da polažem za vozačku dozvolu, da bih imao validnu ličnu kartu, ili kratko ID.
Probudimo se burazer i ja, pogledamo na internetu adresu najbližeg ofisa DMV-a i zaputimo se tamo. Stigli smo tamo, ja opet sa punim rancem papira, za zlu-ne-trebalo. Stignemo mi na onaj šalter za dobrodošlicu, gde kažeš šta hoćeš, a oni tebi broj. Rekoh im da hoću 2 stvari: da polažem za vozačku dozvolu i da izvadim State ID, tj. to je kao lična karta za one koji ne voze.
State ID sam hteo da izvadim za svaki slučaj, iz jednog jedinog razloga: ako te iz bilo kog razloga zaustavi policija da si napravio saobraćajni prekršaj, daju ti ticket, a uzmu ti dozvolu! Možeš, naravno, i dalje da voziš, a taj ti je tiket validan dokument umesto vozačke. Problem je što na tiketu nema tvoje slike, pa nemaš onda ID, nego imaš samo zamenu za vozačku dozvolu. Pošto policija ovde ne prima keš, moraš da pošalješ ček poštom, pa ti oni (opet poštom) vrate vozačku. Dakle, procedura… To znači da ne možeš za to vreme da pišeš čekove u prodavnici, plaćaš karticom, ništa, jer za sve treba dokument sa slikom.
No, da se vratimo na taj prijemni šalter. Kažem ja njima šta hoću, oni mi odmah provere da li sam poneo sve što treba (tj. ni ne puštaju te na pravi šalter ako nemaš sve papire), daju mi broj i upute me da sednem. Čekao sam nepunih 10 minuta, kad me prozvao neki deblji gospodin za njegov šalter. Priđem ja, on meni “haj Majlos”, ja njemu “gud dej”. Pitao me odakle sam gledajući moj pasoš (kao da ne piše :-|), a zatim i otkud to da imam Čehoslovačko ime (verovatno po režiseru Formanu). Pitao me čovek koliko sam visok i težak, ja mu rekoh da ne znam, on odmah shvatio i izvukao papir za konverziju: sa leve strane centimetri i kilogrami, a sa desne feets, inches i pounds. Ispade da sam visok 5′09″ i da imam 145lbs, šta god to bilo. Pored mene, na šalteru (kao što mi u SUP-u imamo one posude sa mastilom za davanje otiska) stoji aparat za proveru vida, veličine pisaće mašine. Popunio mi sve podatke i rekao mi da stavim glavu na to i da stavim oči na otvore. Stavim ja, kad ono u aparatu isti onaj papir, sa slovima raznih veličina, samo digitalni. Ja mu izdiktirao samo peti red (to je čovek tražio, 10 slova ukupno), čovek kaže da je sve OK i pre nego što me je poslao me na idući šalter (blagajnu), postavio mi je pitanje koje me je vidno pogubilo: “Do you want to be an organ donor?”. 2 sekunde pauze, pa kao iz topa: NO.
Stižem ja na blagajnu, prvi sam na redu, nema čekanja. Kaže mi žena, $10 je vađenje vozačke (sa sve polaganjem), a $20 ta StateID za koju ništa ne treba da se radi. Ajde, dobro… Ja joj platim $30, a ona meni papir sa pitanjima za polaganje. Kaže mi da sednem tamo na neku (školsku) klupu i da se vratim kod nje kad završim.
Dobiješ veliki papir, kao kod nas onaj za glasanje. Treba da odgovoriš na 20 tekstualnih pitanja i da upariš 15 oblika saobraćajnih znakova sa 17 ponuđenih odgovora. Od 35 pitanja, smeš da promašiš 7. Naravno, ja ne bih bio ja kad se ne bih provukao kroz iglene uši. Promašio sam ni manje ni više nego 7: 3 teorijska pitanja, uglavnom vezana za zakone države Illinois i 4 oblika znaka. Promašio sam znak u obliku petougla koji nisam znao šta je, a ovi ostali oblici su onda bili lančana reakcija, tj. kolateralna… Rekla mi žena da sam se provukao i da sednem na drugi kraj sale, najbliže izlazu, da će me prozvati za nekih 40tak minuta instruktor da idem da ga provezem.
Za divno čudo, desila se u međuvremenu promena smene, pa je ona žena koja mi je dala testove, prešla u instruktore. Ona me prozvala, i izađemo ona i ja napolje. Pošto je napolju bilo ekstremno toplo, preko 100 stepeni (farenhajta, naravno), požurili smo oboje do kola (uprkos pravilima, jer ja treba da dovezem auto ispred zgrade i da ona tu uđe), a ona mi je naložila da čim uđem u kola upalim A/C (klimu, po naški) dok ona zapiše broj tablice i proveri svetla, žmigavce i sl.
Sedne ona u auto, i prvo što je rekla, bilo je: “O, pa ovo je auto sa menjačem!” Odmah mi je priznala da ne zna da vozi auto sa menjačem i da je do sada imala svega 4-5 kandidata sa takvim kolima. Napomenuo sam joj odmah da imam dozvolu već dugo, da je ovo pro-forme, na šta se ona opustila i prestala da se muči da mi objašnjava razne sitnice, pa smo ostatak vremena ćaskali o tome odakle sam došao i slično. Obrnuli smo jedan (malo veći) krug oko bloka, stali jednom da se parkiram u napred na običan parking (okret 90 stepeni u desno), pitala me jesam li ostavio menjač u pravoj brzini jer ona ne zna kako treba, i to je to.
Vratimo se brže-bolje nazad opet u zgradu i pod klimu, ona mi reče da je sve bilo bez zamerki i kaže mi da sednem da čekam pred šalter sa kamerom. Kako sam stigao do šaltera i seo ispred, tako me matori (izgleda Jamajčanin) prozove. Stalno je ubacivao uzrečicu “my man” sa čudnim akcentom, slatko sam se nasmejao. Slikao me 2 puta (za svaki dokument po jednom) i rekao mi da opet sednem dok odštampaju kartice. 5 minuta kasnije, dobio sam vozačku, a još 5 minuta kasnije i drugu.
Sve u svemu, maksimalno 1h vremena, a moglo je i brže, nego smo mi došli kasno.

Danas mi je (u rekordnom roku) poštom stigao SSN, iliti po naški JMBG. Da se podsetimo, rekoše mi prošle nedelje da će stići za 10-14 dana, kad ono za ravno 7.
Sada su na redu vozačka i State ID.

Danas sam imao vrlo zanimljivu prepirku sa ženom iz Social Security office-a…

Otišao sam jutros pod punom ratnom opremom, sa punim rancem papira, prevoda i kopija, da mi se nađu za svaki slučaj. Mislio sam da mogu da uštedim sebi kasniji trud sa promenom prezimena i da mogu da im pokažem prevod izvoda iz matične knjige rođenih, pa da odmah dobijem SSN na pravo prezime.
I tako, uzmem formular i popunim ga kao SRDJEVIC, nadajući se da neće primetiti da mi i pasoš i zelena karta kažu drugačije. Inače, za vađenje SSNa, potrebna su 2 dokumenta sa slikom i taj formular.
Kad sam stigao na red (izvukli moj broj), priđem ja šalteru, kad tamo sedi neka debela crnkinja u poznim 50-tim. Dam ja njoj sve što treba, ona krene da ubacuje podatke u kompjuter, ali joj nešto ne ide. Posle sam saznao da je to baš zato što je prekucala prezime sa formulara, tj. sa slovom J, pa me nije našla u bazi. Da je pokušala bez slova J, sve bi bilo u redu. Žena, vidno iznervirana zato što joj to ne ide od ruke, počinje da me propituje. Prvo me pitala kako to da mi u krštenici piše da sam rođen u Jugoslaviji, a u zelenoj karti da sam rođen u Srbiji i Crnoj Gori. Pa joj tek onda nije jasno zašto imam pasoš koji je izdala Jugoslavija, a u njemu vizu koja je izdata u SCG. Kad sam joj rekao da je zemlja u zadnjih par godina par puta menjala ime, ona mi odgovori “I’m sure it did.” kao da je ja nešto zezam.
Na kraju je, gledajući onu vizu u pasošu, rekla da mi je pasoš istekao(!) zato što na vizi piše da je izdata NOV23, a da važi do MAY22. Nije vredelo ni što sam joj objašnjavao da je to datum do kog treba da uđem u zemlju i da ispod piše Upon endorsement serves as temporary evidence of lawful permanent residence for 1 year, ona kaže da mi je pasoš(!) istekao. Kažem joj dalje da to ni nije pasoš, nego viza, i da je pasoš validan, kao i viza uostalom, a da je viza PERMANENT, dakle za stalno, a ona meni “Vaš pasoš je istekao”, daje mi papir “We cannot issue you a SS card…” i doviđenja. Ja odlepio!
I tako, izađem napolje neobavljena posla i krenem ka radnji prekoputa da uzmem neki slatkiš jer ništa od sinoć nisam jeo, pa da zovem strinu da dođe po mene. Izlazim ja iz radnje, i vidim crnkinju da izlazi, kanda joj bio kraj smene. Vratim se ja unutra, kad tamo radi neka devojka (plavuša ;-)). Opet ja uzmem broj da čekam (ne zbog nje, Daco), pa sedeh tamo jos 1h, da bih opet sve ispočetka… Naravno, ova devojka je dva puta proverila i na kraju mi rekla da je pogrešno prezime. Dala mi novi, već popunjen papir na kome piše sve isto iz formulara, ali bez slova J.

Ja to potpisao, i sve prođe OK, sad opet čekam SSN, stići će, kažu, za 10-14 dana.

Jesmo mi luda zemlja, menjamo imena, ali stvarno… Bar znamo sta je pasoš, a šta viza.

Potpuno neočekivano, juče mi je stigla zelena karta koju sam dobio preko lutrije, 2 nedelje pre roka (imaju i oni nekog Mrku ovde) ;-). Iako su mi izbacili celo jedno slovo iz prezimena, ali to nije toliko bitno…