Lutrija (zelena, ne Srbije)

Biće mirno idućih par meseci…. Zlobnik nam je na bedemu otadžbine.

Nek’ mu je sa srećom!

Ne, nisu me ’apsili, ili tome slično (zlobnici nijedni)! ;-)

Kako je kanda došao Mesec Velikih Promena, u kome se oduvek dešavaju neke revolucije i reorganizacije, opet sam se zatekao u nedoumici kako pobeći iz svakodnevnice i maltretiranja uz računar i ostalih glavobolja koje dolaze uz to…

Napravio sam ratni plan šta sve raditi u MVPu, a celu lavinu pokrenuo je upravo Tariq. Ako je dobar bend u pitanju, momak redovno kupi bar 2 karte (online, naravno) za koncerte čim izađu u prodaju… a do koncerta “se uvek nađe neko da hoće da ide”, kako bi on to voleo da kaže. Većina ljudi koja ga zna izuzetno ceni njegov muzički ukus, i budem li ga vodio ikad u NS, prvo idemo kod Bankele da naprave razmenu.

Ponudio mi je kartu da idem sa njim na koncert njujorške grupe Interpol koji se održavao u Aragon Ballroom dvorani u severnom delu grada. Happening je počeo još u 7:30, prvo predgrupe pa sve po redu, tako da smo mi radoholičari stigli taman na vreme da vidimo drugu polovinu koncerta, oko “devetke”…

Nisu mi se nešto naročito svideli, nekako su im sve pesme bile na isti fazon, prilično su me udavili…. pesmu koju smo slušali u kancelariji (Tariq je oficijalni DJ firme) sam mislio da prepoznajem na prvoj minuti svake pesme… Očigledno su izbacili tu stvar (Obstacle 1) na prvom albumu, i od onda samo isti fazon… :-) Kad su je na kraju odsvirali, jedva sam čekao da izađem…. U svakom slučaju, bilo je zanimljivo videti sve to. Puno je ljudi bilo, dvorana je bila ispunjena skoro komplet, a koliko sam načuo, broji oko 4000 mesta…

Jesam, po starom običaju, (srećom) zaboravio kameru. Obezbeđenje je cimalo sve koji imaju aparate da ih vrate u kola, tako da se ne bih puno ni ovajdio….

Dvorana u kojoj se koncert održavao bila mi je više nego zanimljiva. Napravljena je 1926. godine po ugledu na špansku palatu, a ni sad mi nije jasno zašto me je podsetila na novosadsku Sinagogu, iako nikakve veze nemaju… Dvorana je na 2 sprata (balkon sa ložama i parter, je li), ima kristalne lustere i terra-cotta plafone, a na zidovima krajnje zanimljive mozaike. Stubovi su delom polaćeni, kao i okviri prozora… španci…  Lože imaju fenomenalno urađene lukove, žao mi je što nisam mogao ništa da uslikam…

I tako, otvorio sam sezonu koncerata za ovaj mesec, a kako sam saznao od Tarika da se tu često održavaju koncerti, uhodiću ga po sajtu za karte…. Obavestio me je da će iduće subote u istoj dvorani gostovati poznati bend Ween (stalno ih koriste za džinglove, reklame i sl.) po vrlo niskoj ceni, tako da sam upravo kupio karte za iduću Subotu. Jedva čekam da idem i da čujem njihove hitove, kao što su Flutes of Chi, Mutilated Lips, Even If You Don’t i It’s gonna be (Alright)… iako potonju ne želim da čujem.

Već sam se dogovorio sa Aleksandrom da odemo i “overimo” događaj, biće sigurno dobra svirka, a videćemo i Tarika. Odmah mi je uzvraćeno istom merom, dobio sam ponudu da odemo u Las Vegas u decembru dok je ovde hladno (a tamo uvek “toplo”), što mi je pomenuo još prošli put kad smo se videli… Najverovatnije ću i prihvatiti, samo ako uspem sve da sredim kako treba… Od planiranog puta u NY i tako nema vajde, Danny će za koji vikend ‘vamo pa ćemo se videti.

Danas nam je divan dan, divan dan, divan dan, nasem Milošu rođendan, rođendan, rođendan, živeo, živeo i srećan nam bio, živeo, živeo, i srećan nam biooooooooooo……………………ŽIVEO

Pošto sam ja poznazi haker, u narodnu poznat kao “Zlobnik” (”IT IS ME, LECLER”) iskoristio sam to umeće da provalim u ovaj blog i obrišem sve što sam našao, ovajjjjj….aaa ne, zezno sam se, to ću da uradim onom drugom zlobniku Danilu (ovo mu je poruka da se čuva mene, najvećeg među najvećima)…. znači gde sam stao, a da … iskoristio sam svoje veštine (ne te koje si ti pomislio Miloše, nikome sad nećemo da zavrćemo ruke ili nešto drugo ) da bi provalio u ovaj blog i da napišem jednu lepu poruku koja glasi:

SREĆAN ROĐENDAN CARE, KRALJU, O VELIKI MILOŠE, DA BOG DA TI SVAKA LINIJA KODA BILA BEZ GREŠKE, NEKA TI SVAKI PROGRAM KOJI NAPISES IZ PRVE PRORADI, DA BOG DA TI SE UPDATE SOFTWERA SAM RADIO….

I sad ono klasično: puno sreće, para,zdravlja……BLA BLA BLA

P.S. Popij jednu umesto mene i da naglasim ovo je pisano 17. ali po mom vremenu tako da ne bude zabune (nadam se da sam ti prvi čestitao i samo da znaš da sam se baš namučio da provalim u blog, svega minut, hihihihiihhihi )

Danas sam se po prvi put čuo sa nekim iz društva telefonom.
Pogađate svi, sa Zlobnikom, aka Danilom the Okcem, poznatijim kao Totalni Master. Dobro sad, nije to baš bio pravi razgovor, više nešto kao polu-razgovor. Tačnije, ja sam njega čuo, ali on mene nije…

Dakle, da počnem iz početka. Danas sam instalirao prvi program na kućni kompjuter. Iako bi mnogi pomislili da je odluka pala na Total Commander, ipak nije tako. Nostalgija je ipak prevladala. Instalirao sam ICQ 5.04 (Build# 2321). BTW, navodim punu verziju jer sam čuo da u nekim slučajevima neće da radi audio (ili video) komunikacija kada se verzije razlikuju. Zato sam, za svaki slučaj, postavio instalaciju koju sam ja skinuo sa njihovog sajta i na ovaj server, pa ako neko želi da ima istu verziju kao i mi, neka je skine ODAVDE. U suprotnom možda komunikacija bude malo teža.
Imali smo malih problema u doskoku, tačnije, iako smo mislili da ne radi komunikacija samo zato što imamo različite verzije, ipak se sve rasčistilo kada je Danilo prebacio ICQ da koristi drugu karticu, a ne integrisanu (pa da, čovek ima nekoliko komada, jeli ;-)). Znači, možda ipak nije ni bilo do verzije. Ko zna…
I tako, posle niza pokušaja, čuo sam glas, prepoznatljiv i razgovetan, kao da čovek sedi pored mene. E, u tom momentu mi je bilo žao što još nemam SSN (JMBG), pa samim tim ni vozačku dozvolu, jer bih odmah seo u auto i pošao u shopping po majk(rofon), pošto sluške već imam. Sada mi ostaje da držim palčeve da moja integrisana zvučna kartica neće praviti probleme, jer bi to bio (možda) preveliki trošak.
E, bilo je odlično! On je pričao, zezao i ludovao kao i obično, a ja sam gledao da mu pariram tastaturom, obarajuće svetske rekorde u brzini kucanja.
Mogu da zamislim kako mu sad izgleda history, kilometri mojih poruka punih grešaka, a njegove nigde na vidiku. Doduše, par puta mi je pisalo “Okac is typing”, zeznuo se par puta, nije navikao čovek da priča umesto da kuca, tako da sam imao zicer da i ja njega malo…
Ali neka, sutra je nov dan, dan savršen za shopping, tako da će (nadajmo se) uskoro telefoniranje biti besplatno (ili bar vrlo jeftino i lako, tj. bez kucanja 13 brojeva).

Juče nigde posebno nisam išao (pa se nisam ni slikao), ali sam se lepo proveo… Prvo sam bio u školi mlađeg brata, izvodili su predstavu “Romeo & Juliet” u okviru časa engleskog (maternjeg) jezika. Kako Amerikanci vole da prave happening od svega, čas je bio javan… Brat je glumio u jednom činu (ceo razred glumi, u grupama od 4-5 osoba po činu, da svako dobije istu šansu), a mi (strina i ja) smo morali da sedimo 2.5h da bi gledali Baneta 10 minuta… Na kraju smo zavijali od gladi, a ja i od muke, jer nikoga ništa nisam razmeo! Šta ti je književni jezik…
Posle sam otišao sa bratom kod neke njegove drugarice da joj pomogne oko nekog projekta iz glume, trebalo je snimiti jedan 2-minutni dijalog, pa sam ja pomagao držeći dummy-cards bratu. “Kamerman” se glupirao kao da snima Matrix, trčao je oko njih kamerom, tako da sam i ja u filmu. E, tu sam se slatko nasmejao…
I tako, vratih se kući, neobavljena (turističkoga) posla, a pošto se već smrkavalo, pomagao sam stricu oko druge kuće da postavimo neke itisone… Ja fizikalisao, zamislite to… Čak me stric pohvalio (znam šta će zlobnici reći, pa ja neću)!
Na kraju dana, opustio sam se uz DVD Robin Williams: LIVE on Broadway. E, plakao sam, kakav ludak… Definitivno vredi pogledati.

I to je to. Jutros, čim sam ustao, loše vesti. Server me obavestio da sam već potrošio 80% bandwidth-a. To je garant Phoenixovo maslo (jao, Danilo!). Moraćemo malo da smanjimo sa slikama, šta ćete…
U svakom slučaju, verovatno ni danas neće biti slikanja, jer se ne mičem od kuće.

Čekajući FedEx, Miloš.